КАКО ЈЕ 1944. ИЗГРАЂЕН АЕРОДРОМ У ПРАЊАНИМА?

 

Глумци Никола Кент као Џорџ Мусилин, Радован Вујовић као капетан Звонко Вучковић и Ђорђе Марковић као инжењер Веркић у сцени уређења аеродрома на Галовића пољу у филму „Хероји Халијарда” (2023)

Монументалне масовне сцене иградње аеродрома у филму „Хероји Халијарда” сугеришу да је у питању био велики и захтеван подухват који је морао да се заврши у кратком временском року у условима непрекидне ратне опасности.

 

Британци су на почетку руководили овим радовима, настојећи да према њиховим стандардима направе писту дугу 1.110 метара. Британски инжењеријски мајор Арчи Џек добио је задужење да уреди аеродром на Галовића пољани, али није могао да обезбеди писту дужу од 780 метара.

 

Сам избор локације за аеродром извршили су капетан Звонко Вучковић (Радован Вујовић) и Џорџ Мусулин (Никола Кент), а изградњу је надгледао инжењер Никола Веркић, кога у филму игра глумац Ђорђе Марковић. Због опасности од немачких извиђачких авиона и евентуалног напада радови су обављани углавном ноћу. Истовремено капетан Звонко Вучковић је локалном становништву под претњом смртне казне наредио да ништа не говори о радовима на аеродрому.

 

Према сећању савременика догађаја највећи проблем уређивања аеродрома на Галовића пољани у Прањанима било је попуњавање два реда дугачких аустроугарских ровова из Првог светског рата, ископаних док се на овом простору одвијала Сувоборска битка 1914. године. Додатни проблем су биле бројне јаме настале извлачењем земље за печење цигли.

 

Сељаци су данима мукотрпно кулучили и извлачили камен из околних река, потока и „ридова“, једним делом и из оближњег Вуковића каменолома. Све је додатно било отежано и самим положајем аеродрома, који је на једној узвишици, па се сам материјал морао преносити узбрдо.

 

 Стотине сељака са воловским колима данима су снагом руку и великим залагањем уређивали писту. Био је то тежак „ропски“ посао, али је обављен без противљења. Легитимитет ЈВуО генерала Михаиловића и Савезника није био упитан, тако да су сељаци тешке и исцрпљујуће послове обављали без велике присиле.

 

Глумци Радован Вујовић као капетан Звонко Вучковић,  Ђорђе Марковић као инжењер Веркић, Бранко Јанковић као Првослав Раилић и  Никола Кент као Џорџ Мусилин, у сцени уређења аеродрома на Галовића пољу у филму „Хероји Халијарда” (2023)

На изградњи аеродрома највише се ангажовао Првослав Раилић (1900–1945) из Прањана, кога у филму игра глумац Бранко Јанковић. Пре рата Раилић је био припадник граничних јединица Краљевине Југославије према Албанији. У родном селу је постао припадник ЈВуО, а после рата убила га је патрола милиције јер није хтео да се преда новој власти. Како је то запамћено у сећањима његових земљака, Првослав је волео да хода без обуће, потпуно бос, без обзира на годишње доба.

 

Командант аеродромске писте у Прањанима био је ваздухопловни поручник Миломир Недељковић (1912–1952), родом из Коштунића, авијатичар који је пре рата службовао у Вршцу. После рата ухапсила га је нова власт и осудила на 17 година робије коју није преживео. Рехабилитован је 2014. године.

 

Због сталне опасности од немачког напада на подручју Прањана, ЈВуО је већ почетоком лета 1944. почела да изграђује и други алтернативни аеродром на планини Чемерно у Драгачеву.

 

На крају су евакуације ипак извршене из Прањана, где је крајем јула и почетком августа 1944. додатним радовима проширена писта на Галовића пољани, како би амерички транспортни авиони Ц-47 могли безбедно да слете. Уређењем писте у ово време руководио је амерички авијатичар Фистер, иначе по занимању адвокат у цивилству.

 

Као и неколико месеци раније највише су радили сељаци уз помоћ воловских запрега. Укупно је ангажовано око 300 људи са 35 воловских запрега. Ситније камење довожено је из околних пресахлих потока, потом је све набијано дрвеним маљевима и трупцима, а затим је терен покриван земљом и комадима траве. Било је важно да пољана и даље изгледа зелено због немачких извиђачких авиона.

 

(из књиге: Милош Тимотијевић, МИСИЈА „ХАЛИЈАРД” : РАТНА ПРОПАГАНДА, БОМБАРДОВАЊЕ СРПСКИХ ГРАДОВА И ЕВАКУАЦИЈА САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА 1943-1944. ГОДИНЕ, Службени гласник, Београд, 2020)