15. АМЕРИЧКА ВАЗДУХОПЛОВНА АРМИЈА У ЈУЖНОЈ ИТАЛИЈИ И СТРАТЕШКА БОМБАРДОВАЊА ЕВРОПЕ И БАЛКАНА

 

База 15. америче ваздухопловне армије у Јужној италији у филму „Хероји Халијарда” (2023)


На самом почетку филма „Хероји Халијарда” слушамо дијалог двојице официра генерала Михаиловића, капетана Предрага Раковића (игра га глумац Милан Васић) и капетана Звонка Вучковића (игра га глумац Радован Вујовић) о разлозима масовног прелета савезничких авиона преко Србије.

 

Развој ваздушне силе између два светска рата условио је нове облике борбе и створио убеђење да се модерним оружјем може постићи оно што није било могуће конвенционалним наоружањем.

 

Главни циљ савезничких напада на индустријска постројења, комуникације и насељена места у Европи под нацистичком контролом није било само непосредно уништење материјалних основа за вођење рата, него и сламање морала становништва и смањење његове спремности за борбу. Многи су мислили да ће на овај начин противнике натерати на предају, чак и ако на класичном бојном пољу нису претрпели одлучујуће губитке.

 

Напади су почели већ на почетку рата, да би на конференцији Рузвелта и Черчила у Казабланки (14–23. јануар 1943) одлучено да бомбардовања Европе буде једино ефикасно оружје против нацистичке Немачке и главни начин да се у то време помогне Совјетском Савезу.

 

Током савезничких бомбардовања Немачке уништено је 3,6 милиона станова (20% од укупног броја у земљи), а 7,5 милиона људи остало је без кућа. Директно је убијено око 300.000 цивила, рањено око 780.000. Према мишљењу војних стратега Велике Британије и САД тотални рат нацистичке државе захтевао је сличан одговор.

 

Америчке ваздухопловне снаге укључују се у стратешко бомбардовање циљева у Европи половином 1942. године када у Британију долази 8. ваздухопловна армија.

 

Подручје Медитерана и Балкана од 1943. године највише је бомбардовала 15. ваздухопловна армија. Најпре из база у Либији, потом Тунису, а од јесени 1943. из јужне Италије. Ова јединица је у јесен 1943. године имала 233 бомбардера и 202 ловца организованих у три „борбена пука“. Како је време пролазило број авиона је повећаван. Почетком маја 1944. 15. ваздухопловна армија имала је седам ловачких група са преко пет стотина ловачких авиона и 22 тешке бомбардерске групе, са преко 1.500 бомбардера Б-17 и Б-24. Поред америчке авијације и Британци су у Јужној Италији имали своје ваздухопловство, с неколико бомбардерских група.

 

Савезничка команда је увек јасно одређивала циљеве за бомбардовања, али се због непредвиђених околности дешавало да примарну мету није могуће напасти, тако да је гађан секундарни циљ, или су посаде летелица самостално одлучивале шта ће бомбардовати.

 

Главни циљеви бомбардовања 15. ваздухопловне армије били су немачко ваздухопловство, фабрике кугличних лежајева и синтетичких горива у Немачкој, затим циљеви у јужној Француској и северној Италији, потом железнички транспорт у Румунији и циљеви на Балкану. Простор Балкана није био приоритетан за деловање савезничке авијације, већ подручјe Западне Европе где је бачено 90% бомби.

 

Савезници су током Другог светског рата употребили укупно 2.085.479 тона авионских бомби за гађање циљева у Европи. Највише су бацили на Немачку – 1.250,804 тона (60%), потом Француску – 426.162 (20,4%) и Италију (без Сардиније и Сицилије) – 147.131 (7%). Од земаља у окружењу Југославије: на Аустрију 74.533 (3,7%), Мађарску 25.072 (1,2%), Бугарску 3.371 (0,16%), Албанију 387 (0,02%), Грчку 5.233 (0,25%), Румунију 28.414 (1,4%), а на простор целе Југославије 25.700 (1,23%) тона бомби.

 

У односу на укупан број летелица, на балканске мете упућено је 4% савезничких авиона, где је изгубљено 4% летелица у односу на укупне губитке у Европи. Најважнији циљеви (према баченим бомбама) били су на простору Румуније и Југославије, с тим да је изнад Румуније изгубљен највећи број авиона (74,5%).

 

Приоритетна мета савезничких бомбардовања у југоисточној Европи свакако је био румунски град Плоешти, у коме су биле велике рафинерије нафте. Немачка привреда и војска посебно су биле зависне од увоза нафте и њених деривата из Румуније, која је 1939. у Немачку извезла 1,7 милиона тона различитих производа своје нафтне индустрије. Тај извоз се 1941. повећао на 2,9 милиона тона, да би следеће године опао на 2,2 милиона. Током 1943. испоручено је 2,4 милиона, а 1944. нешто више од једног милиона тона нафте Систематско бомбардовање у периоду од 5. априла до 19. августа 1944. године (пред румунску промену ратујуће стране) условило је губитак од 1.139.000 тона сирове нафте и 640.000 тона изгубљених услед реконструкције оштећених постројења, укупно 1.779.000 тона.

 

Масовно бомбардовање условило је и повећане губитака авиона, при чему су многи пали на територију окупиране Србије и осталих делова Југославије.

 

(из књиге: Милош Тимотијевић, МИСИЈА „ХАЛИЈАРД” : РАТНА ПРОПАГАНДА, БОМБАРДОВАЊЕ СРПСКИХ ГРАДОВА И ЕВАКУАЦИЈА САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА 1943-1944. ГОДИНЕ, Службени гласник, Београд, 2020)

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ДА ЛИ СУ „ХЕРОЈИ ХАЛИЈАРДА” ДОКУМЕНТАРНИ ИЛИ ИГРАНИ ФИЛМ?

Слика
  Филмска породица Јовић: Илија (Чубрило Чупић), Душанка (Нина Михаиловић), Коста (Жарко Лаушевић) и Радмила (Теодора Драгићевић) у филму „Хероји Халијарда” )2023)   Сам наслов филма „Хероји Халијарда” покреће низ питања, између осталог на који начин су приказани реални историјски догађаји удаљени осам деценија од савремених збивања, али и даље значајни за културу сећања српског народа.   Оптужбе за ревизионизам покренуте су и пре него што је филм приказан. Један део јавности истиче недопустиво „величање четништва” које заувек мора да задржи обележја издајничко-злочиначке организације, други указује на ревизионизам у смислу умањења, па чак и изостављања улоге генерала Михаиловића и Југословенске војске у Отаџбини у спасавању и евакуацији савезничких авијатичара.   Оба става немају ослонац у садржају филма и свако ко буде погледао „Хероје Халијарда” имаће прилику да се увери у бесмисленост таквих оптужби.   Ипак, такви ставови нису неуобичајени. Ф...
Прикажи све

ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКА КРИТИКА ФИЛМА „ХЕРОЈИ ХАЛИЈАРДА” ЦРНОГОРСКОГ РЕДИТЕЉА МЛАДЕНА ИВАНОВИЋА

Слика
  „Филмска критика ’Хероја Халијарда” : рехабилитација четничког порета”, објављено на подгоричком порталу „Вијести” 22.10.2023. Иако је редитељ Младен Ивановић свој текст назвао „Филмска критика”, он је заправо идеолошка осуда од прве до завршне реченице. Већ сам поднаслов „рехабилитација четничког покрета”, а затим и тврдња у уводу да је у питању „ревизионистичко-пропагандно” остварење Радоша Бајића, које у „релативизацији историјских чињеница достиже свој врхунац”, недвосмислено открива суштину „критике”. Дакле, у питању је понављање вишедеценијских оптужби о издајничко-злочиначкој улози „четника Драже Михаиловића”, тако да у структури Ивановићеве „критике” заправо нема ништа ново, нити има претеране разлике у односу на оптужбе које су упућене у време када нико није ни погледао филм. Ипак, никада није превише ако се још једном анализирају све оптужбе и укаже на њихово идеолошко-политичко порекло. Већ сам назив „четнички покрет” релативизује суштину Југословенске војске у...
Прикажи све