БИТКА НА КОПАОНИКУ 1944.

 

Сцене борби на Копаонику 1944. године у филму „Хероји Халијарда” (2023)

Завршни део филма „Хероји Халијарда” посвећен је великим борбама четника и партизана у лето 1944. године.

 

На врховима Копаоника почетком августа 1944. заиста се одиграла велика борба између две војне формације у којој су на обе стране били Срби, понекад и подељени чланови истих породица. За разлику од већине ранијих сукоба ове борбе имале су одлике фронталног ратовања великих војних јединица, које су на обе стране бројале хиљаде војника.

 

На измаку Другог светског рата Србија је била кључна територија за освајање власти у Југославији. Онај ко би ослободио Београд и контролисао простор важних комуникације дуж Саве, Дунава, Велике и Јужне Мораве, имао је предност у односу на конкурентску герилску ослободилачку војску. Нарочито у перспективи брзог напредовања Црвене армије. Свима је било јасно да Немци губе рат, што је условило да међусобни сукоб партизана и четника постане приоритетан.

 

Зато су велике партизанске формације које су продирале у Србију намерно избегавале борбе са великим немачким гарнизонима. Тако је главни задатак оперативне групе партизанских дивизија (2. пролетерске, 5. крајишке и 17. НОУ дивизије) које су марширале према Копаонику, с циљем да дођу у подручје Топлице, био да уништи четнике, свог главног непријатеља и омогући попуну јединица са новим људством на просторима јужне Србије.

 

Четницима је такође било јасно важност борби на Копаонику, где су упутили своју елитну јединицу, IV групу јуришних корпуса. Први јуришни корпус предводио је капетан Предраг Раковић, дотадашњи командант Другог равногорског корпуса.

 

Велики допринос продору партизана у Србију дала је артиљерија, велика количина муниције и другог војног материјала коју су им авионима дотурали Британци и Американци. Како су то запамтили борци из партизанских редова, муниције је било доста да о њеној нико није водио рачуна. Све је то дало велики полет партизанима у одлучујућим борбама.

 

Сцене борби на Копаонику 1944. године у филму „Хероји Халијарда” (2023)

Четници су сматрали су да им је најбоље решење за успех у борби против партизана овладавање доминантним платоом Копаоника, где су од 5. до 8. августа 1944. вођене велике борбе.

 

До самог краја окршаја није било извесно ко ће однети победу, да би на крају партизани успели да потисну четнике и нанесу им озбиљне губитке. Према првим проценама партизана четници су имали око 340 погинулих војника, да би у каснијим интерпретацијама регистровано укупно 522 мртва, 637 заробљених и око 500 рањених војника генерала Михаиловића. Треба имати у виду да партизани нису имали милости према четничким рањеницима и заробљеницима. Четничке снаге ипак нису биле уништене, да би се борбе на подручју Жупе наставиле до краја августа 1944. године.

 

(из књиге: Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, ЗАТАМЊЕНА ПРОШЛОСТ : ИСТОРИЈА РАВНОГОРАЦА ЧАЧАНСКОГ КРАЈА. КЊ. 3, АГОНИЈА И СЛОМ : РАТНЕ 1944. И 1945. ГОДИНЕ,  Међуопштински историјски архив, Чачак; Народни музеј, Краљево 2004)