СРПСКИ ДОМАЋИН КОСТА ЈОВИЋ

 

Глумац Жарко Лаушевић као Коста Јовић у филму „Хероји Халијарда” (2023) 

Филм „Хероји Халијарда” јесте посвећен акцији спасавања, чувања и евакуације првенствено америчких авијатичара 1944. у организацији војске генерала Михаиловића, али у исто време истиче жртвовање обичног српског народа у овој акцији.

 

Симбол целог подухвата је лик Косте Јовића (игра га Жарко Лаушевић) из Прањана, мушкарца чији синови припадају различитим војним формацијама. Старији Сретен (игра га Вучић Перовић) је партизан, млађи Мирко (игра га Никола Ракочевић) у четницима, док најмлађи Илија (игра га Чубрило Чупић) жели да буде попут старије браће.

 

Глумци Никола Ракочевић као Мирко Јовић и Жарко Лаушевић као Коста Јовић у филму „Хероји Халијарда” (2023) 

Иако је Коста Јовић имагинарна личност, он по много чему верно представља оне генерације српских сељака који су били учесници свих ослободилачких ратова Србије 1912-1918. године. Од костима са обавезном шајкачом на глави, до животних ставова и вредности у којима је опстанак породице и кућног огњишта приоритет.

 

Коста више пута понавља да је мислио како макар његови синови неће морати да ратују, и гину и прођу сва она страдања, попут великих битака на Брегалници или Кајмакчалану, у којима је он учествовао.

 

Такав суштински антиратни став додатно је појачан новом личном трагедијом, јер његови синови ратују један против другог, а најмлађи доживљава тешку повреду током вађења камена за прављење аеродрома са кога треба да се евакуишу амерички авијатичари.

 

Група сељака из подсувоборских села после Првог светског рата

Као и сви други јунаци у филму „Хероји Халијарда” и лик Косте Јовића није потпуна фикција.

Сам простор Прањана већ 1914. доживео је велико страдање јер је био на првој линији борби између српске и аустроугарске војске у првој фази Колубарске битке, а затим је од 1915. до 1918. доживео тешку окупацију. Погибија је била велика. Од око 10.000 мобилисаних мушкараца са подручја данашње Општине Горњи Милановац у ослободилачким ратовима 1912-1918. погинуло је око 4.500 војника.

Никако не треба изгубити у виду и огромна страдања окупиране Србије у устанку 1941. године. Према немачким подацима устаници су у Србији 1941. убили 203 и ранили 378 војника Вермахта. С друге стране, Немци су у борби убили 11.522 човека и стрељали још 21.806 лица, као што је и планирано како би се испунила квота од преко 34.000 људи које треба убити као казну за немачке губитке. 

Зато је основно питање које нам Коста Јовић свима поставља, која количина насиља је потребна да се победи непријатељ, и да ли су масовно жртвовање људи и радикализација војног сукоба једини пут до слободе?