ЗАШТО НЕМЦИ НИКАДА НИСУ НАПАЛИ АЕРОДРОМ У ПРАЊАНИМА?

 

Снимање сцена евакуације савезничких авијатичара на Галовића пољу у Прањанима за филм „Хероји Халијарда” (2023)

Током значајног дела филма „Хероји Халијарда” главни јунаци испољавају бојазан због могуће немачке офанзиве на подручје Прањана и осталих подсувоборских села.

 

Разне мере опреза увек су биле на снази, а свака евакуација одвијала се у великој журби и најчешће ноћу, да би се после тога војска, народ и авијатичари који се нису евакуисали удаљавали из Прањана у околна беспутна брда и планине.

 

Немачки напад на Прањане 1944. на крају је изостао, што је једним делом било условљено и снагом америчке авијације која је штитила евакуације ако су се одвијале дању.

 

Међутим, прави разлог изостанка немачког напада на Прањане треба тражити у тадашњој ратној ситуацији на Балкану. Немачка војска са својим савезницима (Бугари, љотићевци) свакако је била способна да предузме офанзивне акције и продре у Прањане и околна села, као што је у то време заузимала партизанске аеродроме на југу Србије или на северу Црне Горе. 

 

Уосталом, у јулу 1943. године Немци, Бугари и љотићевци имали су успешну офанзиву против ЈВуО управо на простору око Равне горе. Многа села су спаљена, док је организација ЈВуО озбиљно разбијена.

Током 1944. Немци нису предузимали тако велике офанзиве против четника на подручју западне Србије, између осталог јер је војска генерала Михаиловића активно учествовала у спречавању продора партизана у Србију. Заједнички непријатељ био је важнији од међусобних сукоба у том тренутку.

 

Не треба сумњати да је немачка обавештајна служба имала информације о великом броју америчких авијатичара код ЈВуО и припремама за њихову евакуацију. Падови авиона били су свима видљиви, а инциденти ЈВуО са немачком и бугарском окупационом војском током спасавања авијатичара непрекидни.

 

Постојале су и озбиљне припрема за напад на Прањане. Савременици су запамтили да су делови немачке падобранске јединице која је била у акцији хватања Тита у Дрвару 25. маја 1944. у јул исте године размештени у Горњи Милановац.

 

Већи део падобранског батаљона „Бранденбург“ стављен је под надлежност команданта за Југоисток у Краљеву. На крају су је овај батаљон  послат је на север Црне Горе у борбе против партизана, а не у напад на Парњане.

 

 Према сећањима савременика ЈВуО је имала информацију о намерама Немаца да са својим падобранцима нападну Врховну команду и Амерички логор. Зато је мајор ЈВуО Александар Милошевић добио команду над новоформираном Западно-моравском групом корпуса ЈВуО (Први и Други шумадијски корпус, без Летећих бригада, и делови Првог и Другог равногорског, Пожешког и Ваљевског корпуса), јачине око 2.000 војника са задатком да обезбеђује Врховну команду и евакуацију савезничких авијатичара.

 

Ипак, немачка офанзива на Прањане је изостала, не само због недостатка слободних војних јединица и приоритета у њиховој употреби, већ и због многих других околности. Уочљива је и тактика избегавања ликвидације авијатичара које су Немци заробљавали, док је бугарска војска умела да пуца на савезничке авијатичаре још док су се спуштали падобранима.

 

Веома је карактеристична и немачка пропаганда у Србији, у којој је наглашено избегавање помињања Американаца у оптужбама за бомбардовање српских градова, јер је сва кривица сваљивана на Британце. На другим просторима Балкана и Европе Немци су другачије поступали, па су чак подстицали и линчовање америчких авијатичара.

 

Немци су избегавали напад на америчке авијатичаре и због обавештајних контаката две стране, што је своју кулминацију имало у међусобним преговорима који су почетком септембра 1944. године организовани управо у Прањанима. Американци су захтевали да се Немци предају четницима генерала Михаиловића који би заузео Београд, а Немци су желели само да се без борбе повуку северно од Саве и Дунава тако да договора није дошло.

 

 

(из књиге: Милош Тимотијевић, МИСИЈА „ХАЛИЈАРД” : РАТНА ПРОПАГАНДА, БОМБАРДОВАЊЕ СРПСКИХ ГРАДОВА И ЕВАКУАЦИЈА САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА 1943-1944. ГОДИНЕ, Службени гласник, Београд, 2020)