ДА ЛИ ЈЕ ПОСТОЈАО АМЕРИЧКИ АВИЈАТИЧАР ЕДВАРД ВОЛШ?

 

Глумац Стивен Мур као амерички авијатичар Едвард Волш у филму „Хероји Халијарда” (2023)

 

Већ према наслову филма „Хероји Халијарда” јасно је да се међу главним јунацима налазе и амерички авијатичари које је из окупиране Србије успешно евакуисала Југословенска војска у Отаџбини генерала Михаиловиће 1944. године.

 

Тако је један од главних ликова у филму амерички авијатичар Едвард Волш, кога игра глумац Стивен Мур. У питању је потпуно имагинарни лик, укључујући и све детаље боравка у Прањанима у такође имагинарној породици Јовић, што важи и за романсу са младом Радмилом Јовић коју игра Тамара Драгићевић.

 

Глумци Теодора ДРагићевић као радмила Јовић и Стивен Мур као амерички авијатичар Едвард Волш у филму „Хероји Халијарда” (2023)

Ипак, ако би се бирала права историјска личност која би по неким карактеристикама могла да наликује на Едварду Волшу, можда би се у лику авијатичара Ричарда Фелдмана, макар по доживотној захвалности Србима који су га спасили, пронашле одређене паралеле.

 

Ричард Л. Фелман родио се 29. маја 1921. године у јеврејској породици настањеној у Бронксу у Њујорку. Његов отац Давид рођен је у Америци, а мајка Дора била је имигранткиња из Пољске.

 

Када је почео Други светски рат Ричард Фелдман се пријавио као добровољац у ваздухопловство САД. Ваздухопловни питомац постао је 24. јула 1942. године. На његову одлуку да се добровољно пријави у војску пресудан утицај имала је певачица Дајана Шор и тада популарна песма „Он има два сребрна крила” (Dinah Shore, „He Wears A Pair Of Silver Wings”), која је романтично приказивала живот авијатичара.

 

Ричард Фелдман (1921-1999)

Чин потпоручника добио је 4. фебруара 1944. после завршене обуке. Распоређен је у 98. бомбардерску групу 15. ваздухопловне армије у Италији, на позицију навигатора. Бомбардовао је низ циљева изнад Румуније, Немачке, Југославије, северне Италије, јужне Француске, Аустрије, Мађарске. За око два месеца имао је 23 борбена лета.

 

Фелдманов авион погођен је 10. јула 1944. изнад Србије по повратку са бомбардовања Плоештија у Румунији. У околину Чачка из авиона је у околину Чачка искочило 10 авијатичара. Према сећању Фелдмана четницу су га спасили испред немачке патроле и том приликом је било и пуцњаве. Када се падобраном спустио у Србију требало је по савету који је добио од команде да потражи партизане. Међутим, њега су прихватиле снаге ЈВуО генерала Михаиловића и српски сељаци. Четници су америчког авијатичара Томаса Ловета, који је погинуо у Фелдмановом авиону, касније сахранили у селу Ракови.

 

Ричард Фелдман је приликом спуштања на тло повредио ногу, па је током једномесечног боравка у Прањанима увек добијао помоћ. Евакусаин је 10. августа 1944. године. За војничке заслуге током евакуације добио је и медаљу „Пурпурно срце”.

 

По повратку у САД Ричарда Фелмана постао је неуморни борац за признање доприноса ЈВуО у борби против нацизма. То је и био разлог што је 25. марта 1946. године одлучио да протествује због хапшења генерала Михаиловића у Југославији, под оптужбом да је био издајник и савезник окупатора. Његово лично искуство, као и искуство многих других савезничких авијатичара говорили су супротно.

 

Тако је Фелман 31. марта 1946. године покренуо кампању за ослобођење Михаиловића у часопису „Џорнал Америкен” који је гајио антикомунистичке ставове. Гостовао је и на радио-програмима и са неколико својих познаника учествовао у формирању Националног комитета америчких авијатичара за помоћ ђенералу Михаиловићу и српском народу.

 

Ускоро им се јавило неколико десетина авијатичара које су спасиле снаге ЈВуО. Фелман је са још 20 ратних другова 28. априла 1946. кренуо у Вашингтон како би покренули кампању да се Михаиловићу поштено суди у Југославији. Потписана је и Резолуција америчких авијатичара, а потом је образована и Истражна комисија (17. мај 1946) која је испитивала случај генерала Михаиловића и његову улогу у Другом светском рату.

Била је то једна од антикому истичких кампања у САД, која је у случају Југославије прекинута после 1948. и раскиада Тита са Стаљином. Америчка „стратегија клина“ којом су урушавали доминацију Совјетског Савеза у Источној Европи налагала је потребу помагања свих режима који су се опирали Москви. То је и разлог огромне војне, политичке, дипломатске и финансијске подршке Титу после раскида са Стаљином 1948. године. Америка је тако своју спољну политику према Југославији заснивала на геополитичким, а не идеолошким основама.

 

Фелман је своја сећања на боравак у Србију, српске сељаке, ЈВуО и генерала Михаиловића записао и штампао. Његова књига „Mihailovich and I”, објављена је најпре 1964, а друго издање имала је 1986. године.

 

Упечатљивост Фелманових сећања (која нису поуздана), упорност и дуготрајност његових напора да се генерал Михаиловић ослободи оптужби за колаборацију и издају, условили су да његове импресије из рата постану захвалне за обликовање у публицистици. Тако је Ричард Фелман у документарној и романсираној повести спасавања и евакуације америчких авијатичара из Србије 1944. године, под називом „500 заборављених” аутора Грегори А. Фримена, постао један од најважнијих актера историјских збивања у операцији „Халијард”.

 

Ричард Фелман после Другог светског рата наставио је каријеру у америчком војном ваздухопловству и учествовао Корејском рату. Пензионисао се 1968. у чину мајора.

 

Исте 1968. године био је међу покретачима иницијативе да се у Вашингтону подигне споменик Дражи Михаиловићу. Слична иницијатива покренута је и 1975, коју је Фелман поновио и 1976/1977. године. Отпор режима социјалистиче Југославије таквим намерама био је велики, а САД нису желеле да ремете своју спољнополитичку оријентацију, па је намера да се Дражи подигне споменик у Вашингтону изостала.

 

Ричард Фелман, Ник Лалић и Чарл Дејвис поново су посетили Прањане и Равну гору 13. маја 1995. године. Није подржао акцију бомбардовања Србије 1999. и до своје смрти 13. новембра 1999. године био везан за српску заједницу у Америци.

 

(из књиге: Милош Тимотијевић, МИСИЈА „ХАЛИЈАРД” : РАТНА ПРОПАГАНДА, БОМБАРДОВАЊЕ СРПСКИХ ГРАДОВА И ЕВАКУАЦИЈА САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА 1943-1944. ГОДИНЕ, Службени гласник, Београд, 2020)