ЛИКОВИ ЖЕНА У ФИЛМУ „ХЕРОЈИ ХАЛИЈАРДА”

 

Нела Михаиловић као Душанка Јовић у филму „Хероји Халијарда” (2023)

#herojihalijarda

Иако је по теми, радњи и већини ликова „Хероји Халијарда” изразито „мушки” филм, у позадини главног тока доминирају женски ликови, који су суштински „скривени јунаци” овог остварења.

 

Ликови Душанке (игра је Нела Михаиловић), њене ћерке Радмиле (игра је Теодора Драгићевић) и снаје Милице Јовић (игра је Нина Нешковић) припадају пољу филмске имагинације, обликоване с циљем приказивања тешке улоге жене у српским сеоским патријархалним породицама за време немачке окупације током Другог светског рата, док се истовремено одвијао ослободилачки и грађански рат који је разарао појединачне породице као и цело друштво.

 

 

Теодора Драгићевић као Радмила Јовић у филму „Хероји Халијарда” (2023)

Душанка Јовић је пример стамене и одлучне жене којој је најстарије мушко дете Сретен у партизанима (Вучић Перовић), друго дете Мирко у четницима (Никола Ракочевић), ћерка Радмила (Теодора Драгићевић) се заљубљује у Американца Едварда (Стивен Мур) који борави у њиховој кући, намлађи син Илија (Чубрило Чупић) жели да оде у рат како би показао да је одрастао, док је снаја Милица (Нина Нешковић), Миркова супруга, трудна, и има још двоје мале женске деце.

 

 

Нена Нешковић као Милица Јовић и Никола Ракочевић као Мирко Јовић у филму „Хероји Халијарда” (2023)

Већина дијалога Душанке Јовић има антиратно усмерење и осуду мушких милитаристичких вредности, с циљем да сачува породицу од страдања и уништења, у чему има подршку и свога мужа Косте Јовића (игра га Жарко Лаушевић).

 

Карактеристичан је њен страх од звука камиона који је асоцирају на немачку рацију по селу, када ужурбано склања укућане у импровизована склоништа.

 

Иако такво понашање осликава опште стање духа у окупираној земљи, оно није потпуна филмска фикција, већ има утемељење у реалним историјским догађајима из 1943. године на простору подсувоборских села.

 

У питању је чувена немачка акција „Јутарња магла” из јула 1943. и покушај хватања генерала Михаиловића, након чега је издата чувена потерница за Дражом и Титом, њихове кратке биографије, опис „злочиначке делатности“ и уцена на 100.000 рајхсмарака у злату. Михаиловићева слика је деценијама изостављана са овог плаката у званичким публикацијама социјалистичке Југославије, јер би њено појављивање реметило пропагандну слику о „колаборацији“ четника и њиховог вође генерала Драже.

 

Немачки генерал Бадер је 29. јуна 1943. наредио да 297. немачка пешадијска дивизија припреми напад на јединице ЈВуО у реону планина Рудник, Маљен и Медведник. Када су поуздано утврдили да се Дража налази у селу Дружетићи испод Равне горе, генерал Бадер је 12. јула 1943. наредио почетак акције.

 

Најпре је 14. јула једна јача моторизована јединица стигла у Чачак, и одатле се упутила на терен у разним правцима. Немци су приликом доласка у Чачак ухапсили начелнике Љубићског и Трнавског среза, шефа полиције у граду, као и још 15 грађана. Нико није знао за разлог хапшења, што је изазвало несигурност, страх, па и панику међу становништвом.

 

Михаиловић је на време сазнао за потеру, пребацио се из области око Косјерића према Сечој реци, одакле је отишао на Јелову Гору, а затим преко Карана према Ариљу избегавајући опкољавање. По признању самих Немаца закаснили су 24 сата, што је условило да се Врховни штаб ЈВуО извуче из блокаде.

 

Немци су зато 15. јула блокирали терен на ширем простору Таковског среза. Највећи део мушкараца успео је да побегне, тако да је окупатор свој бес углавном испољио према женама које су малтретирали, силовали, а поједине и стрељали. Велики број заробљених људи касније је ликвидиран у Бањичком логору у јесен 1943. године.

 

Окупаторски војници данима су систематски су терорисали затечено становништво. Страх, несигурност и брига за биолошки опстанак условили су праву панику међу сељацима. После завршетка казнене експедиције окупатора морал код становништва је знатно опао, и био је у потпуној супротности са одушевљењем са којим су дочекали поновни долазак генерала Михаиловића и савезничку мисију у свом крају.

 

Након одласка немачке казнене експедиције многа села остала су без значајног броја мушкараца, тако да су жене морале не само да брину о деци, домаћинству, обради земље, већ и да копају раке за погинуле и стрељане. 

Глумица Вања Ејдус у улози врачарице Јоле у филму „Хероји Халијарда” (2023)

Становништво је остало без хране, деца су умирала због многих болести, а сви су били психички утучени. Раширила су се многа прехришћанска веровања и спиритуализам, убеђења да су могућа привиђења погинулих и умрлих, посебно деце.

 

Многа села имала су по неколико десетина удовица тешко погођених страдањима сопствене породице и додатно оптерећених издржавањем многих војски које су крстариле подручјем око Равне горе.

 

 

(из књиге: Милош Тимотијевић, ЗВОНКО ВУЧКОВИЋ: РАТНА БИОГРАФИЈА (1941-1944) : РАСПРАВА О ПРОБЛЕМИМА ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ, Службени гласник, Београд, 2015)