КАКО СЕ ОДИГРАЛА ПРВА ЕВАКУАЦИЈА САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА ИЗ ПРАЊАНА?

 

Сцена евакуациоје савезничких авијатичара у филму „Хероји Халијарда” (2023)

Филм „Хероји Халијарда” поред спасавања савезничких авијатичара тематизује и проблеме које је генерал Михаиловић имао са британском војном мисијом, што се најбоље види у сценама прве евакуације из Прањана.

 

У питању је реални историјски догађај из ноћи 29. маја 1944, која је по сећању савременика била потпуно обасјана месечином. У Прањане су тада најпре слетела два британска авиона. Касније су Американци преузели задатак евакуације. Сви су били веома узбуђени и ужурбани.

 

Те ноћи Прањанима се скупила цела британска војна мисија са бригадним генералом Армстронгом на челу. За осигурање простора и полета старало се око хиљаду војника под командом капетана Звонка Вучковића. Генерал Михаиловић није желео лично да испрати Енглезе.

 

А Енглези су са собом понели своју опрему, целокупно своје оружје и све своје радио-станице. Њихова мисија је пре тога лицитацијом продала сељацима око двадесет својих коња. Била је то јавна демонстрација става да су потпуно одбацили Дражине четнике.

 

Авиони који су слетели у Прањане били су празни, јер је тада већ увелико строго спровођена одлука да се сва војна помоћ додељује партизанима. Тако је остало све до краја евакуације.

 

Евакуација се одвијала у брзини, свима је било непријатно, укључујући и америчког официра Џорџа Мусулина који је по наређењу своје команде отишао у Италију. За одлазак код Савезника спремао се и Живко Топаловић, који је имао задатак да утиче на промену политике одбацивања ЈВуО.

 

Први авион који је приспео у Прањане при свом узлетању закачио једно дрво, али је успео да полети иако је са собом однео велики део одломљене гране. Други авион зарио се у мекану земљу, па је требало доста времена да се одглави како би поново одлетео.

 

Пошто се убрзо разданило, даља евакуација је одложена за следећу ноћ због опасности немачког напада. Ујутро је цео простор надлетело неколико немачких авиона. Пре тога четници су повукли све своје војне снаге, народ и запреге.

 

Следеће ноћи, 30. маја 1944, у Прањане се по ведром небу и сјајној месечини најпре спустио један транспортни авион, а затим још два. Последњим авионом требало је да полети генерал Армстронг заједно са Живком Топаловићем, његовом супругом и преосталим члановима британске мисије и авијатичарима.

 

Међутим, из другог авиона су изашли Лукачевић и Баћевић и прекинули евакуацију, јер им је у Барију одузет пртљаг. Настало је велико узбуђење и расправа, коју је прекинуо капетан Вучковић.

 

Британском генералу Армстронгу било је веома непријатно. Инсистирао је да преноћи у истој кући са Топаловићем како би имао некакву сигурност да ће га ЈВуО пустити да одлети у Италију. На крају су официри ЈВуО пристали да се британска мисија врати, иако нису добили отете ствари.

 

Коначно, 1. јуна 1944, из Прањана је полетео и авион са генералом Армстронгом и преосталим члановима британске мисије, чиме се окончала прва евакуација.

 

(из књиге: Милош Тимотијевић, МИСИЈА „ХАЛИЈАРД” : РАТНА ПРОПАГАНДА, БОМБАРДОВАЊЕ СРПСКИХ ГРАДОВА И ЕВАКУАЦИЈА САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА 1943-1944. ГОДИНЕ, Службени гласник, Београд, 2020)