ДА ЛИ ЈЕ БИЛО БОРБИ ЧЕТНИКА И НЕМАЦА ТОКОМ СПАСАВАЊА САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА?
Немачка патрола у потери за америчким авијатичарима у филму „Хероји Халијарда” (2023)
На самом почетку филма „Хероји Халијарда”
приказује се борба ЈВуО генерала Михаиловића (четника) које предводи имагинарни
филмски лик Мирко Јовић (кога игра глумац Никола Ракочевић), са немачким
војницима који су кренули у потеру да заробе америчке авијатичаре.
Бројни су примери оваквих реалних историјских
догађаја на простору Србије. Немачки и бугарски окупациони војници су после
пада америчких авиона настојали да што брже заробе авијатичаре који су се
спуштали падобранима, а четници су настојали да пре потера спасу своје западне
савезнике.
Током таквих акција нигде није дошло до огорчених
и дуготрајних борби, при чему је можда најкарактеристичнији случај спасавања
посаде америчког бомбардера Б-24 из 461. бомбардерске групе који се враћао из
мисије изнад Плоештија у Румунији, и пао 6. јуна 1944. у Доњем Драгачеву.
Ветар је падобранце
расуо на неколико места: Лучане, Рују у Рађеновићима и Папратиште. Американце
су брзо прихватиле снаге ЈВуО, војници
Милутина Јанковића и Предрага Раковић.
Неколико камиона са бугарским војницима брзо је
кренуло из оближње Пожеге да заробе Американце. Њих је рафалном паљбом из
пушкомитраљеза зауставио један четник из јединице Милутина Јанковића. Бугари
нису желели да ризикују већи сукоб и губитке, јер је било јасно да неће успети
да заробе авијатичаре без ангажовања већих јединица и блокаде целог простора, за
шта нису имали времена ни довољно војника у том тренутку.
На исти начин поступила је и немачка патрола која
је веома брзо дошла из Чачка.
У највећем броју случајева окупаторске јединице
нису имале губитке у овим акцијама, али понекад је било и другачије, као у
случају борби четника против бугарске војске у Топлици током спасавања
Американаца.
Један пример веће борбе ЈВуО генерала Михаиловића
са немачком војском током акције спасавања америчких авијатичара забележен је 8.
септембра 1944. када је код Врчина у близини Београда пао авион Б-24 из 455.
бомбардерске групе. Свих девет чланова посаде је искочило. Један авијатичар је
заробљен, а остале су спасили четници који су имали већи окршај у коме су убили
тројицу немачких војника, док су четници такође имали тројицу мртвих и неколико
рањених у овој борби.
Жртвовање четника у акцијама спасавања америчких
авијатичара увек је истицано као истакнути доказ да четници генерала
Михаиловића нису били сарадници окупатора. Зато је пропаганда Титових партизана
увек настојала да лажним оптужбама убеди јавност како су четници заправо
„ловили” и „убијали” савезничке авијатичаре.
Тако је већ 1946. током суђења генералу
Михаиловићу у Београду покренуто и питање ликвидације савезничких авијатичара.
Један од сведока тврдио је да су четници „можда“ убили посаду авиона која се
спустила у близини Ваљева.
У исто време у Њујорку
демонстрирали су амерички авијатичари који су захтевали да сведоче у корист
Михаиловића коме се судило у Београду. Међу њима је био и Дејвид О’ Конел из посаде авиона за коју су
партизани тврдили да је ликвидирана. О’ Конел је носио велики транспарент у
коме је лично сведочио да га четници нису убили, како је тврдила Титова
пропаганда, већ му спасили живот.
Био је то велики промашај
Титовог режима, али у затвореном друштву социјалистичке Југославије и даље пропаганда тог типа. Тако се у партизанској
публицистици понављала прича како су четници предали Немцима једну савезничку
посаду која је пала код села Шарбановци у источној Србији, и да су познати
кољачи из овог краја заклали неке друге неименоване британске авијатичаре.
Потом је измишљена и прича да су четници поклали целу америчку посаду која је
пала негде у источну Србију, а тела затим бацили у познату Мијајилову јаму.
Пропагандно конструисане приче о четничким убиствима савезничких авијатичара, својеврсна црна легенда, имала је и филмску презентацију, укључујући и истински уметничка дела, попут филма „Празник” Ђорђа Кадијевића из 1967. године.
Данас је доступна
целокупна архивска грађа за све америчке и британске авионе који су оборени
изнад простора Србије, и
у
којој се налазе подаци о јединици и бази летелице, циљу бомбардовања,
месту и узроцима пада, члановима посаде и њиховој судбини, околностима смрти,
сахране или евакуације, као и низ техничких детаља у вези са самим авионом.
Никада није забележен ни
један случај да је ЈВуО генерала Михаиловића убила савезничке авијатичаре, што
је сасвим и логично. Све тврдње тог типа које се и данас појављују део су
пропагандних напора да се макар у једном делу јавности дестабилизује слика о
апсолутној посвећености и жртвовању четника у спасавању првенствено америчких
авијатичара у време када су их савезници одбацили у корист Титових партизана.
(из књиге: Милош
Тимотијевић, МИСИЈА „ХАЛИЈАРД” : РАТНА ПРОПАГАНДА, БОМБАРДОВАЊЕ СРПСКИХ ГРАДОВА
И ЕВАКУАЦИЈА САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА 1943-1944. ГОДИНЕ, Службени гласник,
Београд, 2020)
Коментари
Постави коментар