ЈУНАЦИ ФИЛМА „ХЕРОЈИ ХАЛИЈАРДА”

  Снимак америчког бомбардоавња Београда Филм „Хероји Халијарда” посвећен је евакуисању савезничких авијатичара, који су учествовали у бомбардовању циљева широм Балкана укључујући Југославију у Србију. Филм само посредно истиче ову чињеницу, која ће много већи простор добити у серији „Ваздушни мост”   Прво веће бомбардовање на простору источног дела Југославије доживело је Скопље 18. октобра 1943. године. Два дана касније, 20. октобра, бомбардован је Ниш. Материјално разарање града било је велико, погинуло је око 250, а рањено око 200 људи. Тачан број страдалих никада није утврђен. Ниш су бомбардовали авиони 12. америчке ваздухопловне армије, с циљем пресецања железничке комуникације између Београда и Софије.   Током 1942. и 1943. године генерал Михаиловић је у више наврата тражио бомбардовање многих циљева широм Југославије, укључујући Београд и друге градове у Србији, напомињући потребу избегавања цивилних жртава. Циљ бомбардовања је било уништење комуникација, магацина, инд

    Британска војна мисија код генерала Михаиловића, сцена са снимања филма „Хероји Халијарда” (2023) Многи сцене и дијалози у филму „Хероји Халијарда” посвећени су проблему одбацивања ЈВуО генерала Михаиловића у корист Титових партизана, на чему су нарочито инсистирали Британци, што је одредило послератну судбину Југославије и српског народа.   Потпуна кривица за одбацивање генерала Михаиловића и прихватање Тита обично се сваљује на Винстона Черчила и Велику Британију, јер су били веома енергични у спровођењу таквог става.   Ипак, „прави кривац“ налази се на сасвим другој страни, јер су стратешки интереси САД били одлучујући за изостанак интервенције западних савезника у Источној Европи. Заправо САД су „издали” целокупну Источну Европу, а не само Југославију.   Америка је већ у марту 1942. јасно формулисала циљ свог учешћа у рату, а то је био потпуни пораз нацистичке Немачке, што је могуће брже и са што мање губитака. Зато је одлучено да се искрцавање у Европу изврши пре

  Глумац Милан Васић као капетан Предраг Раковић у филму „Хероји Халијарда” (2023) Глумац Милан Васић у филму „Хероји Халијарда” игра капетана ЈВуО Предрага Раковића, који је историјска личност и несумњиво један од најистакнутијих команданата Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) на подручју Србије.   Живот Предрага Раковићев током четири ратне године заиста је био буран, испуњен драматичним догађајима, многим преокретима, сукобима и разрачунавањима. Ратна дејства, обавештајна делатност, атентати, препади, одмазде, преговори и сарадња са свим странама у рату, организација масовних манифестација, пропаганде, снабдевања, финансија.   Предраг Раковић је увек био одан основном политичком правцу ЈВуО, али и својеглав командант који је повремено био у отвореној колаборацији са окупатором, кршио војну дисциплину и није поштовао многа наређења генерала Михаиловића.   Често је самостално деловао на свом подручју и активно контактирао како са квислинзима (генерал Милан Недић, Дими

  Снимање сцена евакуације савезничких авијатичара на Галовића пољу у Прањанима за филм „Хероји Халијарда” (2023) Током значајног дела филма „Хероји Халијарда” главни јунаци испољавају бојазан због могуће немачке офанзиве на подручје Прањана и осталих подсувоборских села.   Разне мере опреза увек су биле на снази, а свака евакуација одвијала се у великој журби и најчешће ноћу, да би се после тога војска, народ и авијатичари који се нису евакуисали удаљавали из Прањана у околна беспутна брда и планине.   Немачки напад на Прањане 1944. на крају је изостао, што је једним делом било условљено и снагом америчке авијације која је штитила евакуације ако су се одвијале дању.   Међутим, прави разлог изостанка немачког напада на Прањане треба тражити у тадашњој ратној ситуацији на Балкану. Немачка војска са својим савезницима (Бугари, љотићевци) свакако је била способна да предузме офанзивне акције и продре у Прањане и околна села, као што је у то време заузимала партизанске аеродром

  Сцене борби на Копаонику 1944. године у филму „Хероји Халијарда” (2023) Завршни део филма „Хероји Халијарда” посвећен је великим борбама четника и партизана у лето 1944. године.   На врховима Копаоника почетком августа 1944. заиста се одиграла велика борба између две војне формације у којој су на обе стране били Срби, понекад и подељени чланови истих породица. За разлику од већине ранијих сукоба ове борбе имале су одлике фронталног ратовања великих војних јединица, које су на обе стране бројале хиљаде војника.   На измаку Другог светског рата Србија је била кључна територија за освајање власти у Југославији. Онај ко би ослободио Београд и контролисао простор важних комуникације дуж Саве, Дунава, Велике и Јужне Мораве, имао је предност у односу на конкурентску герилску ослободилачку војску. Нарочито у перспективи брзог напредовања Црвене армије. Свима је било јасно да Немци губе рат, што је условило да међусобни сукоб партизана и четника постане приоритетан.   Зато су вели